Content on this page requires a newer version of Adobe Flash Player.

Get Adobe Flash player

 

Polovne knjige


Doktor Batut protiv nadrilekara

Napisao Vasa Pavković, Narodna knjiga, 2006.

 

Cena: 200 din

 

dodaj u korpu

Količina:

Polazeći od stava da je srpski narod i danas ne manje bolestan nego u njegovo doba i da se u traženju leka olako oslanja na nadrilekare, Vasa Pavković napravio je slobodnu autorsku transkripciju Batutovog poslednjeg izdanja Nadrilekari, u knjizi pod naslovom Doktor Batut protiv nadrilekara (Politika/Narodna knjiga, 2006). Želeći pre svega da preobrazi dokumentarnu prozu u estetizovani fikcionalni žanr Pavković uvodi pripovedača Valeta, lekara, prijatelja i Batutovog učenika koji pred sam kraj XX veka i svoga života priziva sećanje na davno preminulog i "u narodu nepravedno potisnutog u zaborav" doktora Batuta, želeći da pokaže ko je on zapravo bio. Primeri ljudske gluposti i neznanja u ovoj knjizi čitaocu se nude od šaljivih anegdota o zgodama i nezgodama vezanim za nadrilekare do istinski tragičnih priča, najčešće posmatrani iz pozicije lekara kome se obraćaju kad ubogi, iscrpljeni i slepi iscrpe sve narodne "lekove". Doktor Batut je u najvećem broju crtica nemi posmatrač narodne neukosti i neznanja, pripovedač koji uboge i neuke pušta da na svojim primerima govore sami za sebe i sami dokažu tezu od koje doktor kreće u narodnom prosvetljavanju i medicinskom opismenjavanju. U državi u kojoj se samo o osnivanju Medicinskog fakulteta među stručnim ljudima vodila polemika koja je trajala bezmalo 20 godina, poduhvat je bio običnom svetu govoriti o onome što je mu je bilo daleko i apstraktno. U to vreme Beograd je u četiri bolnice imao ukupno 788 ležajeva, a okruživale su ga opštine u kojima su se širile velike boginje. U gradu su difterija i šarlah "harale među beogradskom decom", a tuberkuloza je bila označavana i kao "beogradska bolest". Stanje u narodu najbolje je opisao sam Batut: "Trahoma se u našem besvesnom narodu strašno širi, a narod je nerazuman i praznoveran. Ne traži narod naš odmah na vreme lekara niti sluša lekarske savete. Pa kako mu se onda može pomoći?" Milan Jovanović Batut smatra se jedinim pravim popularno-medicinskim piscem u nas. Imao je dugogodišnju lekarsku praksu, ali je pored toga jedan deo života proveo kao "slobodni književnik". Baveći se naučno-popularnim temama, bilo da piše "Pouku o čuvanju zdravlja", "Pouku o čovečijem tijelu" ili "Bukvicu za veselu braću", Batut pazi na lepotu stila, pokazuje poznavanje i teži čuvanju narodnog jezika. Arhaični stil čini potku i osavremenjenog izdanja Batutovih Nadrilekara koje je pred nama, čime se tematika o odnosu ljudi prema lečenju i telu, postojanju i smrti, dopunjuje pozadinom na nivou razmišljanja o tome ko smo, šta smo, i šta nas čeka u novom dobu. Iako Pavković često podseća na aktuelnost teme, poslovično kratke anegdote obično počinju bajkovitom formulom "davno je to bilo", "bio jednom jedan...", "reče mi onomad..." Možemo pretpostaviti da se time dodaje još jedna, mitologetska, dimenzija Batutove borbe. B. D. Belčević


 

 

 




SVI NASLOVI KATEGORIJE: Polovne knjige



© SVA PRAVA ZADRŽANA METAR KNJIGA :: izradio KompArt