Content on this page requires a newer version of Adobe Flash Player.

Get Adobe Flash player

 

Stripovi i graficke novele


Sambrovi

Napisao Bernar Izler, Beli put, 2007.

 

Cena: 2280 din

 

dodaj u korpu

Količina:

Kad se prvi album freske o Sambrovima pojavio u knjižarama 1986. godine, svi su osetili da je u pitanju remek-delo. Pohvalne kritike su išle uporedo s izvanrednim tiražem od preko sto hiljada, što je prava retkost u francusko-belgijskom stripu. Uprkos razmacima od tri do pet godina između albuma, Sambrovi su postali kultni strip, fenomen kojim mogu samo da se pohvale Žan Žiro i Enki Bilal. Istovremeno, uspeh serijala je utvrdio Izlera u njegovom perfekcionizmu i omogućio mu da izbegne svaki kompromis. Inače, teško je svrstati Sambrove u neki od rodova stripa, jer pored istorijske potke, autor u njega upliće ljubavnu priču, fantastiku i poeziju. Sambrovi prevazilaze sopstvene vremensko-prostorne odrednice i postaje univerzalna tragedija sa večitim temama – ljubav, sloboda, stvaranje i smrt. Istovremeno, Izlerov crtež nadrasta svoj figurativni i narativni značaj, prelazeći u kolektivnu imaginaciju.

 

Sambrovi su pre svega romantična priča o smrtonosnoj ljubavi, ispresecana porodičnim prokletstvom. Prva knjiga, postavljajući osnove na pripovedačkom i grafičkom planu, odvija se u zatvorenom krugu provincijske porodične kuće. Igo Sambr, bogataš, pripadnik francuske buržoazije, najednom se pretvara u proroka. Pišući "Rat očiju", on objašnjava da su ljudi crvenih očiju parije čovečanstva. Oni žive samo da bi se zbog svoje sudbine svetili ostalima. Ne stigavši da dovrši knjigu, Igo Sambr, pomračenog uma, iskopa sebi oči i umire. Bernar, posle očeve sahrane, oplakivanje zamenjuje strasnim zagrljajem lepe Julije, lovokradice crvenih očiju. Ona ga fascinira, plaši i privlači, tražeći od njega da sve podele – ljubav, život i smrt. Sara, Bernarova starija sestra, pokušava da se suprotstavi majčinoj frivolnosti, ali i mladim ljubavnicima. Čitajući očevu knjigu, ona je saznala da će "žena crvenih očiju" zatrti rod Sambrovih. Po smrti majke i Julijinom begu za Pariz, Bernar se upućuje za njom, raskidan između porodičnih obaveza prema sestri i svoje strasti prema lepotici crvenih očiju. Došavši za svojom sudbinom u prestonicu, on nije svestan da se njegova tragedija širi. Jesen je 1847. godine i u Parizu započinje narodni revolt i nova revolucija.

 

Čitalac je ubačen u 19. vek, ne toliko istorijskom rekonstrukcijom, koliko romantikom i tragikom sage. Tri glavna lika u sebi nose arhetipske osobine. Bernar simboliše ljubav, Julija je strast, a Sara je mržnja. “Porodični pečat obeležava priču. Tragedija Iga Sambra unosi među potomstvo beznađe, crnilo i paranoju. Elementi, koji će tokom pripovesti biti osvetljeni ili prikriveni, bivaju viđeni kroz ovu prizmu”, objašnjava Bernar Izler. Crtež urađen poglavito crnom i crvenom bojom jasno ukazuje na Izlerove i Balakove oslonce – "Crveno i crno" Stendala i tematiku društvenih sukoba Viktora Igoa. Snaga njihove freske počiva, pre svega, na dubokoj tragediji surove lepote, inače, vrlo retkoj u današnjem stripu. Istovremeno, u pitanju je svet u kome pucaju sve stege, te se protagonisti oslobađaju zabrana. Bernar odbacuje očev misticizam i sa "prokletim" bićem crvenih očiju vodi ljubav u porodičnoj kapeli na groblju. Blanš, tek što je obudovela, u svoj krevet poziva mladog rođaka Gizoa. Sara, ogorčena zbog raspada porodice, ubija svoju majku. Međutim, svaki iskorak iz utvrđenih moralnih normi samo pothranjuje nadolazeću tragediju. Protagonisti izgaraju na vatri sopstvenih strasti i ponekad je teško proceniti da li oni hrle tražeći svoju sreću ili ubrzavaju sopstveni kraj.


 

 

 




SVI NASLOVI KATEGORIJE: Stripovi i graficke novele



© SVA PRAVA ZADRŽANA METAR KNJIGA :: izradio KompArt